Ogledala Lune 20 Mar 2017 10:05 PM (8 years ago)

Nedavno se u prodaji pojavila knjiga "Ogledala Lune" autora Predraga Popovica, Sase rakezica i Gorana Tarlaca. Ja sam je odmah uredno narucio i stigla je za svega 2-3 dana, hvala brzinskom DHL-u!
I pored sveg posla, dece i zavrzlama uspeo sam da procitam tih 300+ stranica za manje od nedelju dana. To govori dovoljno o kvalitetu knjige. Sastoji se od 4 velika intervju sa clanovima benda, te manjim monolozima likova koji su na neki nacin bili povezani sa Lunom (naravno nigde mene ni prvog online intervjua sa Baletom oko benda, kao ni prve recenzije reizdanja "Nestvarnih stvari"), te dosta forotgrafija, tekstova pesama...
Intervjui su prilicno detaljni, na momente mozda ne toliko vezani sa bendom, ali u svakom slucaju nimalo nezanimljivi i nikad previse licni da budu senzacionalisticki. Nikad, naravno, nisam znao sve te detalje i ocigledno je da je Luna bila skup 4 razlicite osobe koji je dobro funkcionisao par godina, a onda eksplodirao.
Bez razmisljanja, ovo je najbolja muzicka knjiga ikada objavljena na prostoru SFRJ, bolja cak i od "Fatalnog ringispila" i "Mesta u mecavi" i siguran sam da cu knjigu da iscitavam u godinama koje slede. Jedina zamerka je da omot albuma gotovo nije pomenut, osim kad je Bale naveo ko je autor fotografije. Sta je na omotu po meni jednog od najefikasnijih/najsugestivnijih omota kod nas ikad ostaje misterija. Pas? Drvo? Ulicno svetlo?

Knjiga me je, naravno, navela na ucestalo preslusavanje i ploce i CDa 'Nestvarne stvari" koji ide uz knjigu. I dalje stoji da je to vrhunski album, skoro apsolutno savrsen. Dosta se u knjizi bave time da Tisma nije to lepo otpevao. Mozda Tisma ima malo neobican glas, ali album je odlicno otpevan - bez obzira iz koliko puta je Tisma uspeo da to uradi u studiju. Mozda mi ovo nije bas najbolji nas album, ali je skoro besprekoran sto se svega tice. Vidim da dosta ljudi (ukljucujuci clanove benda) misle da je previse "cisto" snimljen, ali ne vidim sta je tu problem. Umeksan sigurno nije. Ako bas jednu zamerku moram da nadjem to je akusticna gitara na "Okeanu" - mislim da bi bilo bolje samo klavijature i Minin glas.

Kad smo kod Mine, nekako se stice utisak da je ona bila najmanje vazan clan benda. Serem se na takva misljenja! Luna je bend gde niko nije prednjacio niucemu. Svo cetvoro su dali jednak muzicki doprinos i nikako se ne slazem da je Baletovo komponovanje/ sviranje ili Firchijevo sviranje bolje od onoga sto je Mina doprinela.

Elem, ako volite bend knjigu morate da imate. Ako niste slusali bend, takodje morate da je procitate. Ako ste slusali i ne volite bend onda ovu recenicu sigurno necete ni da procitate, osim ako vasa glupost ne ide jos dalje :)

Novi singlovi... 14 Jan 2016 10:31 PM (9 years ago)

... u novoj godini. Sad, zavisi kako se uzime: nit su singlovi novi, nit je godina bas najnovija, ali neki su bili prisutni, neki ne, sada svi u wav formatu.

More - njihov prvi album je imao dve dobre pesme, obe su instrumentali. Ovaj singl nije instrumentalan. A strana ima dobar funky groove, a omot sadrzi fotku benda sa izvesnim clanom koji se opredelio da nosi prirodni tkanu kosulju od muskih dlaka i mrezaste rukave.

Radmila Karaklajic - jos malo funka, ovoga puta u zabavno-muzickoj verziji, bar kad je B strana ovog singla u pitanju.

Max & Intro - nedavno je objavljen kompilacijski album sa obe pesme sa ovog singla u demo verziji, ali meni su ovo i dalje bolje verzija. Nazalost, singl dosta krcka, ali svakako treba cuti jos jednom par najboljih stvari naseg synth-popa 80-ih.

Nocna Smjena - i dalje velika misterija ko su bili ovi momci... Obe pesme na singlu su fenomenalne power pop/rock stvari, sa dosta Rolling Stones uticaja kao rano Kazaliste. Vrtlog je jedna od najboljih sfrj rock pesama ikad!

Bob - omaz najboljem stripu ikad! B strana dobar boogie. Jos jednom: ko su ovi ljudi?!?!?!

Pop Show Grupa - evo jos jednom mozda najboljeg 70s rock singla kod nas. B strana "Ove noci: je i dalje nedostizni proto punk YU muzike.

Statistika 20 Nov 2015 3:05 PM (9 years ago)

Posetioci ovog bloga pitaju zasto nema novih postova cesce ili zasto se neki stari linkovi ne objavljuju.

Sledeca statistika daje najbolji odgovor na to:
Intervju sa Dr Spirom je do danas preslusan preko 300 puta. Link je postavljen na mnoge web stranice, forume i deljen na FB. Nijedan komentar, kako pohvale tako i pokude nije postavljen. Toliko.

Dusan Mihajlovic (Dr Spira) intervju 7 Nov 2015 5:28 PM (9 years ago)

Pre neku nedelju sam po milioniti put pustio "Dijagnozu" Dr Spire i ljudskih bica. Dok se ploca vrtela bacio sam pogled na omot u shvatio da je proslo tacno 35 godina od snimanja albuma. Jos jedan jubilej!
Javio sam se Dusanu i zamolio ga za jedan intervju preko skype-a. On je najljubaznije pristao i intervju sledi dole.
Za Dr Spiru sam, cini mi se, prvi put cuo kada sam citao tekst o njegovom pojacalu "Gvozdeno Pile", a kada je album konacno objavljen za PGP RTB 1986 citao sam i recenziju u Pop Rocku, koje se vise uopste ne secam.
Sledeci put sam citao o albumu u jednom intervjuu sa Ivekom iz Kazne za usi, gde je govorio hvalospeve o istom. Tek sam krajem 90-ih nabavio kasetu sa snimkom "Dijagnoze", a kasnije i reizdanje i jedan od 50 originalnih primeraka, te pre nekoliko godina i CD reizdanje sa oba albuma.
Album smatram istinskim remek-delom, jednom od onih nasih neverovatnih ploca, koje su se pojavile "niotkuda". Nazalost, za razliku od "Pljuni istini u oci" ili "Bistriji ili tuplji covek biva kad...", "Dijagnoza" nikada nije imala neki veci komercijalni uspeh.
Ali, da ne gnjavim ja o tome, evo sta je srdacni sagovornik pricao u intervjuu:

http://www.icebergamps.com/

https://www.youtube.com/watch?v=w2mToapz5E8

Vlada Divljan - zvucni zapisi 13 Mar 2015 7:28 AM (10 years ago)

Normalno je da sam poslednjih dana prebirao po svojoj zvucnoj kolekciji i preslusavao ploce, diskove i mp3 fajlove sa pesmama na kojima je ucestvovao Vlada Divljan i opet da kazem da je mala manjina pesama za koje mogu da kazem da su promasaji. Nazalost, za karijeru od 35+ godina mogu sa zaljenjem da kazem da VD nije ostavio zvucnih zapisa u nekoj adekvatnoj meri, ali ako nije kvantitet, onda bar kvaliteta ima na pretek.

Hteo sam ovde da podelim ono sto je vec vise puta deljeno po netu, pa da krenemo redom:

Idoli - retki snimci
S konca i kanapa skrpljeni snimci Idola, osim "Hajde" za koji sam skoro skroz siguran da je Vladin bend s kraja 80-ih, u punom naletu sa malo eksplicitnijom verzijom. "Kenozoik" ziva verzija iz, mislim Doma Omladine, gde se u uvodu cuje da je zaista istina da se Saper dobro naucio krosicenjem synth-a. "Malena" je, ako se ne varam otpadak sa sessiona za "Paket aranzman". Onaj Vladin solo pred kraj verzije na mini LP-ju, koji je bio prvi nagovestaj njegovog izuzetnog gitarskog talenta, zamenjen je sarmantnim, mada ne tako efektivnim synth deonicama. Tu je i "Marija", o kojoj sam pricao u proslom tekstu - vise informacija o ovom session je dobrodoslo!

Idoli - vidi singl, wav fajlovi
Ovde su wav fajlovi svezeg ripa prvog singla Idola koji je stampan aprila 1980, a pojavio se nekoliko nedelje kasnije, kada je prosla zalost oko Titove smrti. Vec se dosta zna o ovom singlu i kako je doslo do njega. Nisam siguran oko tiraza, a taj broj Vidika inace nisam nikada video. Singl sam nabavio preko svog ondasnjeg dilera plocama, krajem 90-ih i u skroz je odlicnom stanju. B-strana se skoro nikad ne pominje, nazalost. Radi se o odlicnoj jazz beatnik recitovanju, ali necemo sada o tome. Pretpostavljam da je RTB radio rez koji nije katstrofalno los. Ipak, ako su trake sacuvane bilo bi dobro reizdati...

Vlada Gile Piko & Svaba - "Lutka koja kaze ne" LP (RTB 1991) wav fajlovi
Evo, decenijama takoreci otkako sam cuo ovaj album jos uvek ne mogu da se nacudim kako ovo nije niujednoj antologiji kad se biraju nase najbolje ploce, a jos vise zasto Divljan nije nitijednu od ovih pesama svirao niti sa Old Stars/NVO bendovima, niti sa Letnjo Kino Big Bandom?!?!?!?!?!
Krajem 80-ih u rodnom mi kraju su gostovali Vlada & Gile sa bendom, isao sam, secam se da mi se svidelo, iako sam tada bio u teskom garazno-pank fazonu, ali da me ubijes ne mogu da se setim ko je jos bio u bendu, niti sta su svirali, a pretpostavljam da jesu svirali nesto sa ovog albuma. Ali otdada nisam nigde naleteo na snimak, niti podatak, da je VD ista sa ove ploce svirao nakon povratka iz Australije. Misterija!
Od prve do devete pesme ovo je odlican energicni pop, dovoljno ispeglan da bude slusljiv, i dovoljno sirov da ne bude ljiga, sa odgovarajuce odlicnim tekstovima. Duple gitare i vokali i svakoj pesmi su dali vecu slusljivost - zamenite ih nekim grubljim solo vokalom (na primer Canetovim) i eto vrele rokenrol ploce! Poslednja pesma zvuci kao popunjavanje minutaze na albumu, ali je i dalje skroz slusljiva i moze da prodje nakon devet jebeno fenomenalnih stvari.
Jos jednom: ako iko zna da resi misteriju oko ove ploce, zasto nije svirana, zasto nije reizdana do sada jedno barem 5 puta neka se javi. Do tada uzivajte u ovom svezem ripu, odvrnite do daske i pevajte sa Vladom i Giletom!

A trazeci netom neke rigodne fotke za tekst, naleteh i na svoju recenziju albuma "Sve lazi sveta", koju prenosim ovde u celini, bez da sam je citao i brisao svoje blamirajuce kompromitujuce gluposti:

*VLADA DIVLJAN - "SVE LAZI SVETA" CD (Automatic Records)
Skoro 14 godina nakon poslednjeg (i prvog) solo albuma, Vlada Divljan nas je konacno udostojio objavljivanja svog novog samostalnog dugosvirajuceg projekta "Sve lazi sveta". Naravno, u medjuvremenu je Gos'n Divljan bio zauzet mnogobrojnim

projektima, ali ne mogu da kazem da novi album nisam sa nestrpljenjem ocekivao.
Jedan od razloga je bio i najavljeni multimedialni dodatak na CD-u. Na njemu se nalaze desetine fotografija (Vlada od malih nogu do danas, preko svih bendova u kojima je bio), nekoliko video zapisa (kraci intervjui sa clanovima Old Stars Band-a, delovi koncerata, inserti iz australijskih kratkih filmova za koje je Vlada radio muziku/dizajn zvuka, Vlada se brije, Vlada jede sladoled, Vlada u studiu...), kao i biografije/diskografije svih ljudi u bendu. S obzirom da sa Vetar i Zastave stranica mozemo odnedavno da 'skinemo' mp3 verziju neobjavljene pesme "Marija" Idola iz '81, ocekivao sam jos slicnih bonusa na novom disku Vlade Divljana, ali uzalud. Nadam se da ce uskoro retki i neobjavljeni snimci Idola najzad ugledati svetlost dana.
"Sve lazi sveta" sadrzi 14 numera i prva stvar koja 'bode oci' je koliko je ovaj album mainstream. Dobro, ne mogu da kazem da sam ista drugo i ocekivao jer, najiskrenije, osim u ne tako cestim izuzecima, Divljan je uvek radio jako slusljive pesme. Sad, to sto se nisu sve od njih prodale u milionskim tirazima (dok su raznorazna djubrad vladala top-listama) je jos jedna od misterija tipicnih pop-konzumenata na prostorima bivse YU. Ipak, mnoge od pesama na novom albumu su 'ladno mogle biti potpisane od strane jednog Bajage ili cak Balasevica u pojedinim slucajevima.
Pesme na disku su nastale u periodu od 1980 pa do negde 1998 i verovatno da tu lezi zec. Mozda su te pesme predugo trajale da bi se o njima mogao imati neki objektivni sud od strane autora. "I uvek kad se" je odlicna pop stvar srednje-brzog tempa u Divljanovom stilu, sa predivnim klavijaturama i zarazanim ritmom, ali je pokvarena losim (neritmickim i, pretpostavljam, licnim) tekstom. Hej, pa znamo da Divljan to moze mnogo bolje! Sigurno mnogo bolje nego sto je slucaj sa "Smrad", "I Don't Want to be Ken" (zasto je ova pesma uopste zavrsila na disku?) ili potpuno nepotrebna obrada "Novo vreme" Buldozera.
Ostatak albuma je dovoljno jak sam po sebi i uz promenjen raspored stvari (moj predlog: 2,3,1,4,5,9,7,11,10,12,14) sve bi bilo onako kako i odgovara. Cinjenica je da je Vlada Divljan "King of Pop" sto se nase muzike tice i gotovo jedini koji moze da spoji lepe melodije i 'zasecerene' tekstove bez da zvuci ljigavo. Savrsen primer za to je "Lutka koja kaze ne"LP iz 1991 koji je Divljan snimio sa jos nekolicinom karaktera, zajedno nazvanim Vlada Gile Piko Svaba. Taj (nazalost jos uvek neprovaljeni) biser od albuma sadrzi pregrst fenomenalnih pop pesama i voleo bih da se ubuduce Vlada malo potseti tih dana. Nije to tako davno bilo, a vidim da se nijedna od pesama sa tog albuma ne nalazi u zivom repertoaru Old Stars banda. Srecom, "Ona je zla" zvuci kao 'outtake' sa "Lutka koja kaze ne" albuma, dok joj je "Kad te vidim" sledeca u konkurenciji. "Odnesi me" i "Jutros su" su predivne balada, ali je moj apsolutni favorit "Moj grad", u kojoj se cini kao da u refrenu peva i Srdjan Saper (sta se desavalo iza zatvorenih vrata studia, a?).
U celini album ima neki osecaj slican "Cokoladi" - oba albuma su produkcijski dovedena do savrsenstva, u datim uslovima, naravno. Ipak, "Sve lazi sveta" je verovatno najbolje i najadekvatnije snimljen i isproduciran album u nasim krajevima, a pretpostavljam da je Vladino iskustvo iz Australije prilicno doprinelo tome.
Ne znam kako ide sa prodajom ovog albuma, ali cujem da i u Beogradu i u Zagrebu ljudi imaju problema sa nabavkom CD-a. Nadam se da ce konacno objavljivanje "Sve lazi sveta" ustaliti regularnost snimanja i izdavanja Divljanove muzike. Siguran sam da covek ima jos mnogo toga da ponudi.

Vlada Divljan 7 Mar 2015 5:45 PM (10 years ago)

Uvek je nelagodno pisati o nekoj znacajnoj osobi (u pozitivnom smislu) koja je nedavno umrla. Ovih dana se svuda, sa pravom, pise o Vladi Divljanu i ja sam takodje osetio potrebu da pisem o ovom prerano otislom umetniku.

Ja sam bio potpuno zatecen vescu o smrti Vlade Divljana. Citao sam pre neku nedelju da je u bolnici, ali je njegov demant o nekoj ozbiljnosti njegove bolesti je bio dovoljno jasan da se odstrani svaka briga. Nazalost, pokazalo se da suprotno.

Kao i mnogi, i ja sam za Divljana cuo preko Idola. Davno to bese, pa mozda secanja malo varaju, ali krajem 1980 sam cuo za neki bend Idoli i njihovu pesmu “Maljciki” od starijeg mi brata, koji je cuo na radiju. Pre toga sam dosta slusao muziku, ali to su bile slatke klinacke stvari tipa ABBA, Zdravko Colic, Grease soundtrack, Bijelo Dugme… Onda sam leta 1980 na TVu video Pekinsku Patku i to je pomerilo stvari. Ipak, konacan preokret 10-godisnjeg Gramofonija u muzici desio se sa nasim novim talasom, a prva stvar koju sam cuo i zapamtio je bila “Maljciki”.

U to vreme slusali smo uglavnom radio Beograd 202. Jednog dana najavljeni su Idoli i njihova pesma “Maljciki”. Bio je to onaj od retkih momenata kada cujem pesmu i koja instantno pogodi u sve tacke gde treba – to se desilo svega nekoliko puta u mome dosadasnjem zivotu – uglavnom se ne zalepim za nesto na prvu loptu. Pesma je imala melodiju i ritam, bila je poletna i iako nisam kapirao tekst lako sam zapamtio reci – kasnije nam je otac prevodio deo na ruskom.

I brat i ja smo izmomenta totalno odlepili na novi talas i odusevljeno smo gledali novogodisnji Rokenroler 3, na kojem su Idoli debitovali sa pesmama “Malena” i “Maljciki” i promenili tok stvari/preko noci postali ultra popularni. Takav uspeh je tesko objasniti mladim generacijama: tada je bilo dva programa na TVu, repriza takoreci nije bilo. Emitovanje te emisije i njena velika gledanost properirala je sve ucesnike u orbitu i stvari su krenule da se desavaju izuzetno brzo.

Cim se pojavio “Paket aranzman” brat i ja smog a kupili, kao i singl “Maljciki”/”Retko te vidjam sa devojkama” – u robnoj kuci Beteks, ako me secanje ne vara, na Banovom Brdu – sa desne strane kada se ide ka Brdu i kad se predje onaj nadvoznjak. Besomucno smo vrteli obe ploce mesecima. Bilo je tu pevljivih momenata ali i onih drugih tipa “Schwule Uber Europa” (cije je dranje na nemackom iritiralo naseg oca) i jebeno fenomenalna “Amerika”.

Neki mesec kasnije nasi prijatelji iz zgrade, braca Vulijanac, su rekli da su videli plocu Idola koja ima “golu zenu na omotu”. Radilo se o prvom Mini LP-ju. Nismo ga kupili, ali komsije su g avec imale, pa se to odmah slusalo. Sta reci, skoro sve hit do hita, osim i dan-danas cudne i fenomenalne “Ime da da”. Idoli su tada zaista bili svuda – na TVu, radiju, turnejama, posterima (imali smo onaj u ediciji “Poster” gde je Vlada nosio bele spenserice, a Kolar jeo jabuku.

Prosli su meseci, stvari su se malo stisale, nismo znali sta se desava sa Idolima, a onda je jedno vece, nenajavljeno kao po obicaju za TV Beograd, negde oko 6 uvece isla neka kratka emisija gde su Idoli predstavili nekoliko novih pesama. Sve je bilo kao neki kratki film: oni u vozu sa nekom devojkom i jos toga cega se ne seca, Ono cega se secam je pesma “Marija”, kao i “Jedina” koja je kasnije zavrsila na “Odbrani…”, ali bilo je tu jos toga.

Marija

Kada se pojavila “Odbrana…” vise nisam toliko pratio Idole. “Kenozoik” je bila dobra stvar, ali nismo kupili plocu. Minimaks je prvi u “Tup-tupu” pustio “Moja si” i totalno me zbunio, tj. Idoli su me zbunili jednom tako “nemelodicnom” pesmom.

Nakon toga je dosla “Cokolada”, ciji me istoimeni hit singl IZUZETNO iritirao i skroz sam digao ruke od Idola. Brzo sam skrenuo u alternativnije vode, ali sam ispratio “Sest dana juna” kad se pojavio. Tek negde druge polovine 80-ih polako sam se ponovo vratio Idolima. Nas ujak, i Vladnin dobar prijatelj, Rodoljub – Rocko – Marjanovic nam je rekao kako je njemu “Odbrana…” omiljen nas album i kako je treba slusati na dobrom uredjaju ili sa slusalicama, da bi se otkrila prava vrednost kroz gomilu raznoraznih zvukova. Dobar uredjaj nisam imao, nasli smo kasetu kod prijatelja i polako krenuli da se obrazujemo.

U medjuvremenu su se Idoli raspali. Vlada je objavio “Tajni zivot A. P. Sandorova” i “Patuljci” su bili hit singl, ali me nisu odusevili. Taj album i danas smatram slabim, tacnije pocetkom istrazivanja nekih drugih muzickih varijanti od strane Divljana. To istrazivanje kulminirace skoro 20 odina kasnije u odlicnom i potcenjenom albumu “Die totenzentrale”.

U to vreme sam radio kao muzicki urednik omladinske emisije “Pogled odozgo” na lokalnom radiju i jednog dana Vlada se pojavio da promovise album, a ja sam radio intervju. Imao sam eventualno 17 godina i obojica smo rutinski prolazili kroz intervju sve dok se pri kraju nisam osvrnuo kroz pitanja na “Odbranu…” sto je i Divljana malo otvorilo u prici.

Kada je Gile objavio solo album on i Vlada su gostovali u nasem gradu i ta svirka mi je ostala u secanju kao jako dobra, iako sam tada bio u drugim stvarima. Kada se pojavio “Lutka koja kaze ne” cuo sam par stvari koje su mi se svidele, ali sam tek godinama kasnije konacno nabavio taj album i otada ga smatram za jedan od najboljih potcenjenih albuma ex-YU rocka.

Posle se desilo ono sto se desilo. Vlada je 1991 otisao u Australiju u Sydney, ja kojih godinu dana kasnije u Perth. Sa sobom sa doneo par nashi ploca i nekoliko kasetu, medju njima nista od Idola. Kako je vreme prolazilo tako je moja zedj za nasom muzikom rasla. Interneta nije bilo pa je ta zedj bila neugasena par godina. Onda sam polako nalazio nase ljude ovde koji sui mali ponesto od nase muzike, ali nista od Idola.

Jedng dana sam preko zajednickog prijatelja stupio u kontakt sa nasim likom koji je ziveo u Sydneyu i preko njega dosao do broja telefona Vlade Divljana. Sad, priznajem da sam dosadnjakovic koji nije prezao od toga da zove likove koje licno ne poznaje i gnjavi ih oko muzike. Tako je i Vlada dosao na red.

U nasem prvom razgovoru bio je, kao i u svim narednim, izuzetno ljubazan, srdacan i strpljiv. Rekao je da ima “Odbranu…” i “Paket aranzman” na CD-ima koje je uoci rata objavila Croatia Records, te da ce da ih snimi na kasetu za mene. Nisam ocekivao da se to i desi, ali nekoliko dana kasnije kaseta je bila u mom sanducetu. Sta reci, sem da sam je besomucno vrteo mesecima gotovo svakodnevno.

Onda sam 1996 pri prvoj poseti Melbourneu naleteo na nasu radnju koja je imala nekoliko ploca, medju njima i “Odbranu…” koju sam odmah kupio. Nakon toga nasli smo slicnu radnju i u Sydneyu i kupio sam sve primerke Mini LPa i “Odbrane…” koje sam nasao i to sam kasnije delio ljudima za dzabe. Tada sam trebao da se vidim sa Vladom, ali sam ispalio glupom igrom slucaja. Telefonom smo se culi nekoliko puta, pricali o svemu i svacemu: zivotu ovde, muzici… Kada se vratio iz Srbije pricao mi je da je svirao sa Old Stars Bendom i snimio zivi album, te da su se Saper i Krstic bunili oko toga. Nedugo posle toga otisao je iz Australije i nas kontakt se svodio na sporadicne emaile.

Naravno, pratio sam njegov rad, u medjuvremenu nabavio sve ploce na kojima je svirao, ukljucujuci i singl za Vidike te “Rokernol za decu”/”Azbuka za decu”. Kada je izasao “Sve lazi sveta” odmah sam ga nabavio i zaista bio odusevljen vecinom pesama. Ima tu jedno 3-4 nepotrebene pesme (“Smrad”, “Novo vrijeme”…), ali je ostatak savrsenrtsvo zrelog modernog popa. Uglavnom nisam ljubitelj sporijih stvari, ali spore stvari na ovom albumu su bile odlicne!

Cesto sam slusajuci Divljanovu muziku razmisljao o tome kako u celoj bivsoj YU nije bilo takvog majstora za dobru pop pesmu i jedino sto nisam voleo je sto ne objavljuje vise materijala. Cesto sam se vracao/jos uvek se vracam Idolima i otkako sam dobio gorepomeutu kasetu mogu sigurno da tvrdim da sam slusao “Odbranu…” u proseku jednom nedeljno. Neki put i vise puta na dan. i dan-danas otkrivam nove momente nap loci, ali kao sto je rekao Aleksandar Zikic, radi se o zaista izuzetnom pop albumu. Ima i on par slabijih momenata, ali ti momenti su slabiji samo zato jer je ostatak fenomenalno odlican.
Kada sam 2008 isao iz Beograda u Zagreb u vozu je bila ekipa Nevladine Organizacije koja je tog vikenda svirala na nekoj 30-godisnjici novog talasa. Po dolasku u Zagreb na stanici ih je cekao Vlada. Dok su se grlili i ljubili ja sam samo u prolazu dobaci nesto kao: "Zdravo Vlado, Pedja iz Perta", mahnuo i nastavio dalje. 2010 pri boravku u Srbiji sam gledao uzivo prenos sa novogodisnjeg koncerta ispred skupstine, koji je bio jako dobar.

Malo je reci da sam bio jako tuzan kad sam cuo da je Vlada umro. U takvim trenucima najblizima je najgore, a nama ostalima ostaje zaljenje zbog odlaska talentovane osobe. Pored talenta, na osnovu svih izjava ljudi koji su ga poznavali, ocigledno je da je Divljan bio i izuzetna osoba, sto stvari cini jos tuznijim.

Voleo bih da ovaj tragicni tok dogadjaja potstakne nekog ozbiljnijeg izdavaca da sakupi retke i neobjavljivane pesme, kako Idola, tako i solo stvari. Koliko znam, muzika iz “Sedam i po” i “Cekaj me…” filmova nije objavljivana, a siguran sam da ima jos dosta toga.

Kasete u modi 3 Feb 2015 5:28 AM (10 years ago)

Kazu, vracaju se u modu. Citao sam jedan lokalni umetnik je rasprodao sav tiraz od deset primeraka...

Ja sam svoje stare sacuvao, sada ih pretrebljujem i evo sta sam nasao:

ABRAKADABRA - TRI FRTALJA SATURNA UKROTI SLIKE (KASETA, ZVONO RECORDS) wav fajlovi

Zaista NISTA ne znam o ovom bendu. Pomagajte!

Negde krajem 90-ih dobio sam 15-ak kaseta od Trotorok/Zvono Records. Ne mogu da se setim detalja, ali sam nekako stupio u kontakt sa likom koji je (ne znam u kolikoj meri, doduse) vodio te etikete. On je kasete poslao (preko prijatelja, dakle ne postom) i, mislim, ocekivao da cu ja to ovde haos da prodam. Mene je zanimalo kakva je ta etiketa, ali bio sam spreman da uredno platim. Kaeset sam dobio besplatno, ali po secanju bila je neka frka kasnije, valjda se lik zalio mom bratu da mu nisam uradio biznis u Australiji.

Elem, mene je od kaseta najvise zanimao White Rabbit Band, ali sam preslusao i ostatak edicije. Jednog popodneva/veceri sam polu-umorno lezao na kaucu i pustio kasetu Abrakadabra. Nisam bio previse ushicen kad je kaseta krenula, Tacnije, nisam znao sta da mislim, bilo je odlicne energije, ali nisam bio siguran oko produkcije.

Medjutim, dok sam tako poluzadremao kaseta je isla i isla i isla i ta muzika je rasla u sobi i na vrlo ceste momente sam pomislio da se radi o prilicno dobrom bendu. Ako je James Bond kao prva stvar relativno kratka, vec od druge krece duzina i izvesna "monotonija" i "repeticija" uklopljena u skoro pa Detroit zvuk. Neobican bend, o kojem NISTA ne znam!

HOGARI - DEMO (ne zna se godina) wav fajlovi

Hogari su bili i ostali jedan od nasih bendova za koje mi je najveca zalost sto nikad nisu bili propisno snimljeni/objavljeni. Bili su zaista unikatan bend koji je masovno pravio izuzetno melodicne i poletne pop punk pesme. Nije to bilo nista originalno, ali je uvek bilo skroz unikatno. Neki uticaji su se mogli naslutiti, ali nista nije bilo ocigledno. Ako bi licili po, recimo, melodiji na Ramonese, tu je bilo tih vokala koji nisu imale nikakve slicnosti sa Joey Ramone-om, iliti bubnja koji totalno zvuci kao los 80s elektronski bubanj - koliko se secam, na video snimcima koje sam svojevremeno gledao (Beograd Kljuca VHS kaseta) bubnjeve svira Rale, kasnije u Direktorima.

Elem, ovde ima sest pesama, pocinje poletno-srednjetempovski sa "Smej se", koja je mozda i najslabija u kolekciji. Tu je i "Osta Commando", ali moji ubedljivi favoriti su: Ceznja, Ako Zelis (jebote, pa ovo je apsolutni hit!), setna Nema te, te vrhunac - Crvena!

Na netu moze da se nadje "Skoro sve" kolekcija, ali nazalost ne bas najboljeg zvucnog kvaliteta. Ni ova kaseta ne zvuci najbolje, ali ocigledno je da su pesme tu.

Japan 2014/2015, veliko finale 20 Jan 2015 5:34 AM (10 years ago)

Vratio sam se kuci, pa nakon par dana konacno nadjoh vremena da dovrsim pricu sa putovanja.

Krajem godine se prvo klinac razboleo, velika temperatura, lekari, lecenje, onda jedan po jedan svi ukucani, osim klinke. Za novu godinu sam uglavnom sedeo solo i pijuckao vodku-tonik, zena se prikljucila negde oko ponoci i vec deset minuta nakon doceka sam otisao da sovim.

E, a onda sam se ja razboleo, prvo manja temperatura, pa kasalj. I kada taj kasalj nije prestao otisao sam kod lekara. Tu je cika doktor nasao da sam u nekim stvarima malo preterao (a mislim da nisam, tj. da sam oduvek bio umeren, ali 'ajde), pa je otada krenula stroga kontrola, dakle nista vise pljuge, a sada ni alkohol, mada sam morao par puta da pijucnem pre nego sam batalio, ali o tom malo kasnije.

Onda smo 10-og januara otisli kod zenine familije u Ibaraki oblast. Do tamo se islo kolima kroz Tokijo. Tamo sam, kao sto vec pisah, bio nekoliko puta, ali tek kad sam se vozio tim auto-putevima kroz isto sam ukapirao koliko je to cudo. Cista naucna-fantastika, steta da nismo snimali, ja sam odlepio. kako sam uspeo da vozim pojma nemam.

A onda odjednom polja, ravnica, sela... Stigosmo u Ibaraki, kad na horizontu strci ogromna statua Bude, najvisa u Japanu. Overili smo, fenomenalno. Visoka 120m, ide se skoro do vrha, neverovatno ogromno, pogled rastura.

Posle vikend na selu, klopa do jaja, rak, jastog, te ostale djakonije. Voznja kroz seoske puteve, jebemu, meni isto kao kod nas. Odlazak u Jaxa centar (japanska NASA), jedenje i pijenje i slicne stvari. Onda nakon par dana povratak u JOkohamu, na pola sata, pa zena i ja vozom u Tokijo na jos jedan koncert Shibusa Shirazu Orchestra - vidi izvestaj sa prvog koncerta na blogu iz juna 2007.

Sta reci, prvo dolazak u Shibuyu, prelazak one cuvene raskrsnice, trazenje kluba, vetar duva, nadjosmo nekako, svirka pocela, ali trajala je 3 sata i 40 minuta a da nije bilo dosadno. Emotivno, jebeno fenomenalno. Odem na bar, narucim dupli viski, strejt, zena mi sipa kao malo pivo ovde u Australiji, ali popio sam. Onda kuci na spavanje.

14-og januara odosmo sa zeninim prijateljima na veceru, ja se razbijem od Yamazaki Single Malt viskija, svi jeli pili, plati po $30 - za te pare bih ovde mogao da kupim dva viskija, eventualno. A ovamo sam i jeo i pio. O, Australijo, i Bogu si skupa!

Onda opet odlazak u radnju da kupim jos ploca, nadjem Time I, Indexi "Modra Rijeka, te jos gomilu stranih. Onda kod prijatelja da pokupim neke ploce za dzabe, onda tast nadje na tavanu jos ploca... Nekako ponesoh sve to nazad. Put prosao OK, dolazak u Pert kao i obicno depresivan, ali leto je, pa nije tako lose. Uvece mrtvi umorni odosmo na the Growlers, bese dobro.

Ne znam kad cu opet van zemlje, valjda kad dobijem na lotou...

Shibusa Shirazu

Dobri Isak u Japanu 30 Dec 2014 5:15 AM (10 years ago)

Ne, nije rec o ponovnom okupljanju ovog benda za ekskluzivnu turneju po Japanu, iako bi to bilo vise nego nadralno. Jednostavno, par dana po dolasku ovde slusao mi se Dobri Isak, pa sam skinuo njihovu jedinu kasetu OVDE sa namerom da je stavim na svoj mp3 plejer i slusam u retkim trenucima kada izadjem sam, a ne sa porodicom.

Takav redak trenutak bio je 21. decembra kada sam isao na bioskopsku projekciju filma "Teengenerate - Get Action". O filmu drugi put. Zna se ko su Teengenerate a DVD sam kupio cim je izasao. Ipak, ovo je bila bioskopska projekcija nedaleko od mog mesta boravka ovde, pa nisam hteo da propustim priliku, narocito jer su Fifi i Fink iz benda bili da predstave film. Bioskop u kojem sam gledao film ima najneudobnija sedista na svetu!

Elem, nazad na Dobri Isak. Znamo svi ko su bili oni - bend iz nisa iz prve polovine/sredine 80-ih, dark-wave ili kako vec, pod velikim uticajem Joy Division, mada bih pre rekao pod uticajem Warsaw.

Za Dobri Isak sam prvi put cuo kada sam procitao kraci tekst u onoj poslednjoj inkarnaciji Dzuboksa o njima. Zaintrigrilala me cinjenica da imaju pesmu koja se zove "Cetvrtkom me tapsi po ramenu 247 puta", nazalost do sada neobjavljenu.

Par godina kasnije brat ide u Nis (ekskurzija) i vraca se sa kasetom "Mi placemo iza tamnih naocara", objavljenoj u, ako se ne varam, 100 primeraka. Narednih nekoliko dana kaseta se ne vadi iz kasetofona, a brzo se i presnimava/deli prijateljima i postaje hit na lokalnim zurkama, narocito stvari kao "Ona se igra nozem" i "Dozvoli mi da ostanem u tvome krevetu".

Posto ste svi vec slusali ovo bar 247 puta, necu da prepricavam muziku, osim da potvrdim da, jeste, ima tu JD uticaja, najvise u pevanju, ali ono sto je jos uvek relevantno su odlicni tekstovi, te isto tako dobra muzika/muziciranj. Iako ne preterano tehnicki dobro, sve stoji na svom mestu. Cinjenica da je sve to snimljeno u "provinciji", u vreme kada se takve stvari nisu snimale ni u "velikim centrima" jos vise doprinosi na znacaju.

Krajnje je vreme za jedno propisno vinilno reizdanje!

Kako se pravio mochi (Japan 2014 3.deo) 28 Dec 2014 2:46 AM (10 years ago)

Nisam nesto pisao ovih dana, da ne bude samo da se kurchim kako je sve jevtino i kupujem ploce.

Danas smo isli porodicno da pravimo mochi (meko "ch") - http://en.wikipedia.org/wiki/Mochi

Meni je bilo do jaja, pa evo malo opsirnije:
Oko 9.30 ujutro smo otisli do jednog manjeg hrama gde je bila zenina familija sa jos nekoliko porodica. Muska glava te familije, Kawamura-san, mi je kad sam ga prvi put upoznao 2007 haos licio na mladjeg Batu Zivotinju i otada mi je drag lik. Zena je rekla da je red da se ode i malo pomogne, ja nisam znao sta da ocekujem.

Sve vreme smo putovali kroz normalna naseljena predgradja sa zgradama, radnjama i slicno, a onda smo skrenuli i usli u dvosmenru ulicu u kojoj i jedan automobil jedva uspe da prodje koliko je uska i ubrzo smo se parkirali blizu tog hrama, u cijem nas je dvoristu docekala prava domacinska atmosfera - muskarci na jednoj strani rade svoj deo posla, zene na drugoj, a stariji muskarci cimaju sake u pozadini i pustaju muziku.

Mochi je na engleskom rice cake, dakle kolac od pirinca. Pravi se tako sto se pirinac skuva, tj. obari po naski, onda se sipa u jednu poluovalnu posudu koja izgleda kao bure. Prvo dvojica maljevima to dobro promesaju, pa onda jedan maljem lupa, a drugi lik prevrce kao testo za pogacu. Posle nekoliko minuta stavi se na veliku drvenu plocu i onda zene to testo razvlace, prave pogacice ili duguljasta testa. Onda se sve to uglavnom sprema za post-novogodisnje ceremonije 1., 2. i 3. januara.

Znaci, komplet atmosfera je bila izuzetno prijatna, svi su slozno radili, ja nisam pio jer sam vozio, malo sam udarao maljem, jebeno je tesko, plus sam se brinuo da ne rascopam glavu Kawamura-sana. Bilo je dece, pa smo se dzumlej peli na brdo i gledali planinu Fudzi komplet pokrivenu snegom. Sve u svemu, po meni najbolji dozivljaj do sada ovoga puta. Evo i fotki da docaraju malo atmosferu:

Fuji-san, levo

Japan 2014, drugi deo 22 Dec 2014 3:48 AM (10 years ago)

Nemam sta znacajno da prijavim sto ne bih obicno prijavio: sve je jevtinije nego u Australiji, kupio nesto ploca, jeo, pio, malo platio. Sa decom je sve drugacije, necu da se zalim, ali ko je citao izvestaje iz 2007, 2008 i 2009 neka zna da se ne opustam kao onda.

evo malo fotki, cisto da ne bude prazno...

Japan, po ko zna koji put - deo 1 15 Dec 2014 3:37 AM (10 years ago)

Daklem, evo mene opet u tazbini. Nisam bas nesto planirao da dolazim, ali okolnosti, pa kad sam vec tu, rekoh da uzivam.

Leteo sam preko Singapura sa Singapore Airlines. Sad, nije da sam nesto preterano leteo sa njima, ali cini mi se u svakom pogledu da kvalitet usluge opada, a hrana najvise. Nekada sam uzivao da jedem kod njih u avionu, ali sada tesko. Kao i uvek i dalje mi je Singapur mesto na kojem evetnualno presedam na drugi let. Sumnjam da cu ikada otici tamo i provesti vise od nekoliko sati, osim ako me muka ne natera. Stvarno ne kapiram sta ima taj grad sto nemaju drugi veliki gradovi, u kojima je listom mnogo bolji osecaj. U avionu sam odgledao "Finding Vivian Maier", preporucujem.
Stigao sam u Tokijo u 21.30, zena me cekala na aerodromu i kojih 45 minuta kasnije smo vec bili kod njenih u kuci. Otisao sam da vidim klince kako spavaju, uzeo kljuceve od auto i otisao sa zenom na ramen. Kao i uvek, bilo je super ukusno! Odmah nakon klope odosmo kuci, istusirao sam se i otisao na zasluzen pocinak.

Prvi dan sam proveo igrajuci se sa decom u obliznjem parku, a kasnije su svratili neki prijatelji na pivo i meze. I Japan je pun malih pivara, pa sam probao par komada koje pre nisam, kao i Kirin Stout, odlican 5!

Drugi dan je bio rezervisan za kupovinu sa klincima. Vozili smo se do cuvenog predgradja Sakuragicho, to je , ako ste ikad videli slike Yokohame, ono sto se uvek eksponira. Soping centar je bio prilicno prazan, sto se mase ljudi tice, pa je moglo da se dise. Svuda su Bozicni ukrasi i cuju se Bozicne pesme, jebemliga zasto. Kupili klincima neke igracke, zatim jeli, i kupih jednu zimsku jaknu, posto je ova koju imam OK, ali vec malo ofucana, a vreme je hladnjikavo, da ne kazem hladno.

Nakon kupovine otisli smo na ferris wheel, stvarno nemam pojma kako se zove na nasem onaj tocak koji stoji uspravno i okrece se u krug. Ja patim od visine i bila mi je malo frka, ali je bilo lepo. u jednom momentu se ukazala planina Fudzi izmedju dve zgrade, a video se i Tokijo.
Uvece kad su klinci legli izasli smo da kupimo par namirnica. Alkohol je i dalje haos jevtin kad se poredi sa Australijom. Glenfiddich je ovde $23, a u Perthu $60, pa ti ne pij... Ja trenutno pijem Beefeater dzin, boca od 200ml je bila $5. Posto je ovaj put finansijski tesan, resio sam samo da se opustam u klopi i picu. Opet, siguran sam da ce da padne neka kupovina vinila, ali videcemo...

Electronic Jugoton 5 Dec 2014 11:44 PM (10 years ago)

Ovih dana pojavila se kompilacija "Electronic Jugoton" na dva CDa za Croatia Records. Reci da je bila dugo ocekivana bilo bi malo - vec par godina se suska o tome, i licno sam bio vrlo ushicen kada sam video kompilaciju na prodaju online, te sam je odmah narucio.

Posto je vecina pesama iz perioda 80-ih malo o tome, iz Gramofonijevog privatnog ugla: kada je ta muzika stvarana i objavljivana nisam bio neki ljubitelj. Tek pre kojih desetak godina sam odavde krenuo da istrazujem nasu 80s synth muziku i otkrio gomilu bisera, sto se iz mog bloga vidi ocigledno.

"Electronic Jugoton" su kompilirali Zeljko Luketic i Viseslav Labos - onima koji malo dublje prate nase izdavastvo ovaj dvojac je poznat po odlicnom poslu koji su uradili za Ex-YU Elektronika kompilacije pre koju godinu. Dakle, nisam sumnjao u odlican kvalitet, od izbora muzike, preko samog zvuka, te propratnog materijala. Sav tekst na omotu/knjizici je na engleskom, sto je zaista odlican potez, jer ce ova kompilacija sigurno naci put i van granica bivse YU, cime doprinosi i izuzetno povoljna cena.

Da odmah kazem: pojavljivanje ovih diskova je od apsolutno neporecivog znacaja i zasluzuje najvisu ocenu. Ipak, realno gledano, kompilacija ima i nekih slabih strana, pa hajde da podjemo od njih:

-Zeljko i Viselsav su kopali po arhivama i izabrali 47 pesama/editovanih muzickih delova. Oba diska imaju nekoliko delova intervjua sa Jugoton Express ploca, koje su se stampale u malom tirazu i slale radio stanicama koje bi to eventualno pustale u etar. Mislim da ovo kvari tok kompilacije i ne vidim poterbu da zauzimaju prostor. Slusati ih eventualno u celosti bi bilo mozda zanimljivo, ali ubacivsi ih izmedju pesama kompilatori su znatno "ubili" atmosferu.

-Veliki problem vidim u tome da je ubaceno toliko toga da je neminovno doci do znatnih razlika u zvuku pesama. Najveca podela je na 80s synth wave i eksperimentalnu elektronsku muziku. Synth wave se dalje deli na bendove koji su koristili i synth i ritam masine, te nju vejv bendove koji su, eto, imali i synth u postavi, ali nije dominantan. Ekesperimentalni deo se deli na zaista eksperimentalno-istrazivacku elektronsku muziku, te namensku muziku uglavnom za decije emisije.
Ne vidim razlog uvratsvanje pesama grupa koje u postavi imaju synth, a ciji je zvuk vise nju vej/post pank (Tuzne Usi, Parlament...) ili fank (Du Du A "Romance"). Takodje, zaista, ali zaista nema razloga kvariti kompilaciju splacinom tipa "Harakiri" Dubravke Jusic. Apsolutno nema opravdanja za tako nesto.

-Vecina eksperimentalnih pesama, kao i neke od 80s pesama su ranije neobjavljivane, dok je "Elektra" Zdenke Kovacicek PGP RTS licenca, pa se dovodi u pitanje sam naslov kompilacije, ali to su vec sitnice.

Dobra strana je da kompilacija sadrzi gomilu odlicnog materijala. Imati Zanin "On"/"Ti si neko staro lice" singl, Beograd "TV"/"Sanjas li u boji?" singl, te Data singl na CDu, u remasterovanoj verziji koja ne krcka kao izlizani vinili je dovoljan razlog da kompilacija uspe. Da ne pominjemo Matser Scratch Band (jedna od dve bonus pesme na kaseti "Degaut"), Laboratorijin singl "Devica" i sotale izvodjace, od kojih za neke, moram da priznam, nisam ni cuo - Milka Lenac, te Nicky.

Da su na jedan CD stavili samo 80s synth wave pesme, recimo kojih 15 komada, a na drugi eksperimentalno-namensku muziku ova kompilacija bi bila 100% fenomenalna. Ali svejedno je svog srca preporucujem nadam se slicnim poduhvatima u buduce.

Samoreklama kod drugih 4 Dec 2014 2:17 PM (10 years ago)

http://strazarni-lopov.blogspot.com/2014/12/predrag-delibasic-biografija-neuspesnog.html

Stariteti u novom ruhu 17 Nov 2014 5:48 AM (10 years ago)

pa, 'di ste?
surovost kapitalistickog zivota mi je konacno dozvolila malo predaha, taman dovoljno za ova dva vinilna bisera. oba albuma su objavljeni za izvesnu spansku etiketu, oba odlicna.

OVAJ odlican album pulskih Problema predstavlja konacno dugosvirajuce izdanje benda koji smo, do skorije, slusali u snimcima jako loseg kvaliteta. Osim cuvenih par numera sa Novi Punk Val kompilacije ima jos nekolicine snimaka iz istog sessiona, te isto toliko demo snimaka, doduse slabije zvucne kvalitete. Uglavnom, ceo album je konstanto kvalitetan punk/new wave (koji ni konstantno sviranje gitare sa flanger efektom ne moze da pokvari) i ovo je zaista izvanredan potez od izdavaca.

OVAJ album je split LP, pretpostavljam cisto iz logistickih razloga - nijedan bend nije imao dovoljno materijala za solo LP. U svakom slucaju, oba benda su izuzetno kvalitetna, slovenacka strana bolje snimljena.

Oba izdanja, kao i sve od istog izdavaca do sada, preporucujem svakome ko ima para da kupi ploce.

ARA CD 13 Aug 2014 8:40 PM (10 years ago)

Dugo me nije bilo, jbg, ali tu smo, vasi nismo.
Razlog za javljanje je konacno reizdavanje kompilacijskog albuma "Artisticka Radna Akcija" na CDu.
Ja sam vec na 753 mesta pisao kako je ovo odlican, ali nazlost nedovoljno zapazen album, pa cu samo ukratko da se ponovim:
U vreme ekspanzije panka (manje) i novog talasa (vise), brzo nakon "Paket Aranzmana" Jugoton se ekspeditivno angazovao oko objavljivanja kompilacijskog albuma novih beogradskih bendova, pretpostavljam verujuci u uspeh "Paket Aranzmana" i sa nadom da se otkriju neki novi Idoli.
To se sa ARA-om nije desilo, ali se desilo da 10 odlicnih bendova dokumentuje svoje (mnogi od njih kratkotrajno) delovanje te 1981 godine. Enco Lesi je sve to manje-vise uspesno zabelezio u svom studiju, a Jugoton upakovao u zaista dugosvirajuci album.
Komercijalni uspeh je izostao, a kritika Ljube Trifunovica u Dzuboksu je bila jako, jako losa. To, i gomila drugih razloga prozurokovalo je raspad vecine bendova i jedino su U Skripcu opstali i postigli neki manji koemrcijalni uspeh kasnije.
Zaista ne nalazim niti jednu pesmu koja ne valja na ovoj kompilaciji - ima samo onih koje su nesto slabije od drugih. A od bendova koji su ovde ostavili izuzetan doprinos izdvajam: Radnicka Kontrola, Urbana Gerila, Defektno Efektni, Profili Profili, TV Moroni...
Sto se samog reizdanja tice - treba da budemo srecni da se uopste desilo. Snimci su sa originalnih traka, mastering je skroz dobro uradjen. Pakovanje standarno slabo za nasa reizdanja, narocito propratni tekst, koji gotovo da i nema neke veze sa albumom, osim povremenih anegdota nekog od clanova benda. Najsmesnije je sto je pisac teksta na momente izuzetno rasisticki/nacionalisticki raspolozen, a sve vreme tvrdi kako su ti pankeri bili zesca levica...
Ne kapiram zasto izdavac nije nasao nekoga ko bi pricao o snimanju ovog albuma, a ne o "pank sceni" u Beogradu iz tog vremena...
Ovde je link wav fajlova koji je jedan dobri duh okacio na nekom forumu, a ja sam OVDE ubacio skenove omota, te odlican tekst iz Vremena od pre neku godinu koji se bavio fenomenom ARA. Uzivajte!

Noviteti "nove" muzike 6 Feb 2014 4:40 AM (11 years ago)

Zahvaljujuci jednom dobrom liku evo prgrsta do sada nevidjenih stvari po nasim blogovima iz branse nova klasicna muzika, elektro-akustika i slicno.

Aleksandar Obradovic - "Simfonije i koncerti" LP

Bojan Vorkapic

Vladan Radovanovic - Glasovi u prostoru

Ljubica Maric - Box set

CD1

CD2

CD3

CD4

Srecna 2014! 28 Dec 2013 3:35 PM (11 years ago)

Ne, nisam vas zaboravio.
Zelim vam svako dobro u Novoj Godini, a sebi vise para i vremena za blog i ostale stvari.
Uzivajte!

krci, buka, blago meni 25 Aug 2013 6:53 AM (11 years ago)

Tko ne pamti, iznova prozivljava...

Patareni, sa svim svojim postavama i bratskim bendovima su bili/ostali vrhunac ex-YU i kasnije hrvatske HC scene. Ako kojim slucajem niste culi neko od njihovih 175 izdanja ovde je pet diskova koji dobro predstavljaju bend. Meni je najdrazi BUka, ali poslusajte i odlucite sami

Buka

Nezadovoljstvo je energija

Tko ne pamti

Never Healed

Obrade

Omoti ukljuceni, samo par diskova sam "tagovao", s obzirom da imaju po preko 50 pesama nije mi se dalo...

Alex Marinkovic - Kinetix 12" EP 18 Aug 2013 7:58 PM (11 years ago)

Ja i techno dugo, dugo nismo dobro stajali. Jebemliga, kad je sve to krenulo ja sam bio duboko u rokenrolu da bih obracao paznju. sada kada je vreme proslo lagano istrazujem i elektronsku muziku. Laik jesam, ali vidim da tu i tamo ima dobrih stvari.
Ovaj EP sam kupio negde 2000-te preko Forced Exposure sajta. Nikada nisam cuo za lika, ali videh da je nase gore list, pa da potrosim pare kako dolikuje. Aleksandar Marinkovic je tehnicar iz Cacka i za Isophlux je imao dva 12" EP-ja. Sta se dalje desilo sa njim nemam pojma, google mi daje milion ljudi sa istim imenom. Uglavnom, jos onomad mi je ovaj EP bio odlican. Nimalo uobicajene komercijale vezane za techno, minimalno i zestoko u svakom pogledu.
Izvadih ga sa police pre neki dan i slusah ga nekoliko puta, pa reko' da podelim i sa vama u retkim trenucima kada se ovde javljam.
Nadam se da ste dobro.
Pozdrav,
Tehnofonije

da objasnim... 23 Jun 2013 8:30 PM (11 years ago)

...posto stizu komentari za obnove linkova i slicno: ja zaista nemam vremena da to obavim, izvinjavmo se, mnogo se izvinjavamo...

Imam nesto muzike koje nema na netu, ali to ceka neka bolja vremena.

Jeste, zalio sam se i pre, ali je zaista zajebana situacija sto se vremena i novca tice (a te dve stvari idu zajedno), plus treba i sa decom izaci na kraj.

Dakle, javljanja ce biti sporadicna, kao do sada.

Pozdrav,
Gramofonije

Japan, osmi put(nik) 23 Jun 2013 8:28 PM (11 years ago)

Evo me u Japanu po osmi put. Ko je pratio moja prosla pisanija iz zemlje izlazece radijacije znao je da sam se hvalio kupovinom muzike i jedenjem/pijenjem. Sto se ovoga puta tice, dve stvari: nema se para i putuje se sa decom.
Dakle, krenuli smo iz Perta 18-og maja. Leteli smo sa, meni uvek pouzdanim i udobnim Singapore Airlines, mada ovoga puta nisam bio skroz super zadovoljan, ali da se ne zalim previse. Put je bio bez ikakvih problema, mada napominjem da smo putovali s decom, a ko je to iskusio zna da to nije nikakva uzivancija.
Kad smo sleteli u Singapur pridruzila nam se jedna starija Japanka koja je bila u poseti cerki i unucima koji zive u Pertu. Zamolila nas je da bude sa nama jer nije bila sigurna da zna gde da ide za let na Tokijo. Mi, ovako dobri i fini, nismo mogli da je odbijemo. Inace je iz Fukusime i prezivela je cunami, srecom. Nakon toga su joj se cerka i unuci sklonili na sigurno u Pert.
Changi aerodrom je velik i lako je ubiti tri sata, cak i sa klincima, koji su se ponasali kako dolikuje. Ipak, ili ja ne znam ili ono malo restorancica koji su na Terminalu 3 nisu nizasta. Jeo sam nekakve splacine, mada ne znam ni zasto, jer nisam bio gladan.
Najvece iznenadjenje je sto smo, na neku foru/promociju, dobili vaucere u vrednosti od $40 po osobi - za nas cetvoro $160. Nisi mogao da ih pretvoris u pare, ali smo mogli da ih potrosimo u bilo kojoj radnji na aerodromu. Osim klope i igracaka za klince ja sam pazario fine slusalice (tzv. earphones) marke Nakamichi, za koju nisam cuo jedno 30 godina. Odlican pazar!
Put do Tokija je bio skroz OK, klinci su uglavnom spavali, ja uglavnom nisam. Stigli smo, ekspres brzo prosli kroz pasosku kontrolu/carinu i seli na voz do tazbine.
Prvi dan se jelo i odmaralo.
Drugi dan sam otisao u Jokohamu da izvidim situaciju po prodavnicama ploca. Otisao sam u svoj omiljeni Recofan - ceo sprat robne kuce pun puncijat vinila! Malo sam ceprkao po ogromnoj $1 sekciji, pa posle presao na skuplje ploce. Kao sto rekoh, ovoga puta nema para, pa sam bio ekonomican. Nasao sam sekciju gde je sve bilo $3.80, ali je bio i neki znak na japanskom koji, naravno, nisam razumeo. Kada sam probrao jedno 6 ploca i odneo na kasu ukapirao sam da ta sekcija ima $2 snizenje po ploci, pa je na kraju svaki LP koji sam uzeo bio $1.80, sto je neverovatno. Mislim, nije bilo nekih ultra raritetnih izdanja, ali sam ostavio gomilu stvari koje bih voleo da imam - nadam se da odem opet i pazarim jos toga.
U Japanu tesko mozes da nadjes dobru kafu u kaficima. A onu kozju mokracu cije ime necu da pominjem (a rimuje se sa fucks) nemam nameru vise ikad da probam. I tako, svaki put kad sam bio u tazbini blizu kuce vidim radnju koja se zove "Coffee Merchant". Uvek sam se pitao sta je to, a ovog puta umirem za kafom (deca/nespavanje), pa sam rekao zeni da odemo do radnje i vidimo sta ima.
Parkirao sam makinu pred ducanom i usli smo u radnju. Gazda se blago sokirao, jer prvo radi na veliko i musterije ne dolaze u radnju, a drugo video je jednog ogromnog nejapanskog deliju kako mu ulazi na vrata.
Elem, lik je vrlo pricljiv i nakon jedno pola sata izasli smo sa besplatnim uzorkom kasnije se ispostavilo odlicne kafe, pa smo nakon par dana kupili jos.
Treceg dana sam otisao u Tokijo da ostavim ploce svog starog benda Soviet Valves po radnjama i da se vidim sa prijateljem. Naravno, pazario nesto ploca, ukljucujuci i "Ne budi me bez razloga" Rajka Kojica. ne zato sto volim (ne volim), vec jer je bilo dzabe pare.
Nakon par dana otisli smo u banju, tj jednoj od mnogi u oblasti Izu. Put je bio kojih par sati vozom, a onda voznja busem do hotela. To je bio tradicionalni japanski hotel ryokan. Bilo bi lepse da sam bio samo sa zenom, ali da se ne zalim non stop. Uglavnom, klopa je bila odlicna, ali nijednom nisam mogao da skroz uzivam. Banja je bila banja - uvek dobro. Isao sam i na masazu, setao, gledao svice nocu...
Kad smo se vratili opet sam otisao u onu radnju sa plocama i pazario kamaru stvari, cak 4 vinila Laibach. Jebiga, nisam mogao da odolim. Kupio i Ibanez AD-9 pedalu (analog delay, original japanska pedala, ne rezidanje), proverio je u radnji, fenomenalno zvuci.
Skoro svakog dana sam vodio klinca u obliznji parkic. Tamo je upoznao masu dece (a ja masu mladih mama) i razlika izmedju Australije i Japana sto se klinaca tice je da u Japanu deca mogu da izlaze sama bez problema. Da ja pustim klinca da sam izadje u pertu mislim da bi komsije zvale policiju, drzava ga smestila kod neke porodice, a ja bih zavrsio u zatvoru. U Japanu je vise kao kod nas - deca se slobodno igraju po parkovima/igralistima. Klinci su uglavnom bili dobri i strpljivi druzeci se sa mojim sinom (koji je sa 3 i po godine bio znatno mladji od ostalih). On je uvek probijao led i prvi se javljao/predstavljao/gledao sta se igraju i slicno.
Isao sam na jednu svirku u Tokijo - gorepomenuti prijatelj svira u rnr bendu the Gimmies i pozvao me na koncert. Njih sam gledao par puta u Pertu pre jedno 8 godina, bili su OK, ali malo previse the Hellacopters fazon, pa nisam bio ushicen pozivom, ali sam se uredno odazvao. Nasao sam ih u klubu (mala soba 3 sa 3), odgledao tonsku probu, pa smo otisli u obliznji restoran. Tamo me sacekalo prvo iznenadjenje - prvi pola sata svo pivo koje mozes da popijes kosta $3.80! Ja sam tu akciju maksimalno ispostovao.
Jeli smo i pili i krenuli ka klubu. Tamo me sacekalo drugo iznenadjenje - dva sta sve sto mozes da popijes je bilo svega $15 - za te pare jedva mogu jedno pivo ovde u Pertu da kupim. Naravno, pohlepna budala je navalila kao alav i sutradan sam zalio, ali kad nemam takvu sansu svaki dan.
Koncert je bio odlican, the Gimmies su sada mnogo bolji i sviraju melodicni rnr, nista novo, ali odlicno. Drugi bend koji je razvalio je Three Minute Movie - klasican ali ubojit power pop, svaka pesma je valjala.
Ostatak puta je bio uobicajen, a povratak u Pert, kao i uvek, depresivan...

Nenad Antanasijevic - intervju 24 Feb 2013 4:40 PM (12 years ago)

Nije tajna da prva dva albuma Pilota jako volim. Tako sam jednog zaludnog dana na poslu lutao internetom i naleteo na stranice bubnjara Pilota na prva dva albuma i video da se on jos uvek bavi muzikom. Stupoio sam u kontakt, a Nenad Antanasijevic je vrlo ljubazno odgovorio. Ovo sto sledi je manji internet intervju sa maestrom. Linkove za njegovu muziku mozete naci na kraju inrevjua. Uzivajte!

Za pocetak, kako bi predstavio sebe nekome ko te ne poznaje?

Hahaha…moram priznati da sam se na trenutak zamislio, ali zahvaljujući tome što sam se u pravo vreme našao na pravom mestu, odnosno na početku stvaranja novog talasa i muzike u tadašnjoj SFRJ, mene je lako predstaviti...sasvim je dovoljno reći „prvi bubnjar PILOTA“ i svi se odmah sete pesme „Ne veruj u idole“...i dan danas me ljudi vezuju za PILOTE i znaju kao Neša Pilot...

Kada je pocelo tvoje interesovanje za muziku? Sta si slusao u detinstvu i kada/kako si poceo da sviras bubnjeve? Kako se zvao tvoj prvi bend?

Ono što mnogi neznaju o meni je to da sam završio nižu muzičku školu za violinu…u to vreme obavezan je bio i pomoćni instrument a ja sam izabrao klavir…kao violinista sam imao dosta nastupa u osnovnoj školi gde sam na maloj maturi prvi put uživo video i čuo bubnjara nekog rok sastava gde sam potpuno “odlepio” za bubnjem…prvi bend sam imao u srednjoj školi, nismo imali ime, jednostavno se okupili, a ja sam svirao orgulje…na jednoj pauzi, tokom probe, seo sam za bubnjeve i onako neobavezno odlupao što je fasciniralo moje tadašnje drugare iz benda koji su mi rekli da sam kao stvoren za bubnjara…

1977.godine napravio sam prvi bend sa gitaristom Vladom Negovanovićem i basistom Mišom Jovićem (ex grupa BUTIK) a ja sam umesto bubnja imao jednu tarabuku i kontra činelu dobijenu na poklon od tetke…kako smo i u takvom sastavu zvučali prilično dobro nastao je pritisak po političkoj liniji na moga oca da mi kupi bubnjeve…ne beše mu baš pravo ali ipak mi je kupio moj prvi komplet bubnjeva “TON”…kako sam u zgradi gde sam stanovao (sadašnji BITEF) imao zgodan podrum za probe tu su počeli da se okupljaju muzičari početnici tog vremena…

tako je i nastao moj prvi kreativni i pobednički bend JAMES sa kojim sam pobedio na lokalnoj gitarijadi i stekli pravo da u Studiju 6 snimimo singl…u grupi JAMES je pored mene bio Aleksandar Saša Rodić (ex LAKI PINGVINI)…u to vreme dosta se slušao Deep Purple i Led Zepellin, kao i ZZ Top i naravno SMAK pa je to i bio pokretač stvaranja odredjenog načina sviranja…ja sam nekako u to vreme, za druge nepoznate, otkrivao i slušao muziku Billy Cobhama i Gino Vanelia pa me je to odvelo u novi bend BICIKL sa Jovanom Stojiljkovićem (ex ALISA) koji je bio poprilično zahtevan u bubnjarskim partijama i neobičnim sinkopama…poprilično me je muštrao ali sam ipak mnogo od njega naučio…nakon grupe BICIKL nastaje grupa BUTIK…

Nebojša Antonijević Anton (PARTIBREJKERS), na žalost pokojni Jane Pardjovski (ex JACARTA), basista Miša Jović, pevač kome sam zaboravio ime i ja činili smo petorku koja se po izričitoj želji Antona bavila zvukom i pesmama Alman Brothers Banda, što je u tom punk periodu bilo poprilično drugačije i nostalgičnije od ostalih bendova…na žalost (ili ne) Anton, Jane i Miša odlaze da služe vojni rok a ja utrčavam u novosnovani bend po pozivu Kikija (tadašnja grupa KAKO)…ni on sam a ni mi oko njega nismo imali pojma šta i kako, niti smo imali ime benda, jednostavno smo se okupili da stvaramo neku drugačiju muziku…aktuelni su bili ska i Police pa smo eksperimentisali u tom pravcu…kako je gitaristi Goranu Bogićeviću otac bio pilot, te je posedovao i uniforme, pao je predlog da se bend nazove PILOTI…sve nakon toga ulazi u istoriju i pamćenje za sva vremena…

Svirao su bubnjeve u legendarnom beogradskom bendu Butik, gde su pored tebe bili i Svaba, kao i, ako se ne varam, Anton iz Partibrejkersa. Reci malo o tom bendu, koliko dugo ste svirali, kakvu vrstu muzike, je li bilo ikakvih snimaka?

BUTIK je bio rasadnik budućih velikih bendova i poznatih imena…u suštini je to bio vrlo neobičan period gde su bendovi nicali i nestajali preko noći…Švaba je kratko bio u BUTIKU jer je prešao u tadašnju grupu LIMUNOVO DRVO u kojoj je bio Milan Mladenović (ex EKATERINA VELIKA), a nakon toga u ELEKTRIČNI ORGAZAM…BUTIK je trajao jednu godinu ali nema baš nikakvih zvučnih arhiva…kao špto sam već naveo, po Antonovoj želji smo se bavili zvukom i pesmama Alman Brothers Banda…ja sam završio u PILOTIMA, Antom je posle vojske napravio PARTIBREJKERSE a Jane JACARTU…

Kako si pristupio Pilotima?

U tom burnom periodu stvaranja i raspadanja bendova nastajale su zaista čudne kombinacije ljudi i muzičara po Beogradu…pošto se grupa KAKO raspala Kiki je sa Androm basistom i gitaristom Goranom Bogićevićem napravio novi bend, tražio je dobrog i iskusnog bubnjara, a ja sam posle BUTIKA ostao bez benda pa me je Kiki pozvao u bend…to je bilo vreme kada smo se svi u Beogradu medjusobno dobro znali i družili…danas, na žalost, nije tako…

Koliko kapiram, Piloti su vrlo brzo po osnivanju dobili zeleno svetlo od PGP RTBa za snimanje albuma, sto je u ono vreme bilo neverovatno. Kako se to tebi cinilo?

Iskreno, o ploči niti o bilo kakvoj slavi nismo ni razmišljali…bili smo tek oformljen bend sa puno energije i radosti što sviramo ono što volimo na najbolji mogući način…celu priču oko ploče isterao je novinar Aleksandar Gajović na čiju preporuku smo i dobili ugovor sa PGP…imali smo 15ak pesama ali je zbog tadašnje cenzure sa ploče izbačena jedna zbog navodno spornog teksta a još dve su ispale sistemom eliminacije nakon finalnog preslušavanja…u suštini, ploču nismo ni doživeli kao nešto veliko i fascinantno jer smo mi i bez nje već imali mnogo nastupa i ugovorenih svirki na kojima je publika znala sve pesme i tekstove napamet…kako, nemam pojma…ono što nismo znali, kao mladi muzičari, je da nismo smeli da potpisujemo obavezujući ugovor da se u roku od godinu dana snime dve ploče…iz tog razloga mislim da je drugi album i doživeo fijasko…

Ja sam tada bio klinac, ali po secanju Piloti su imali solidnu popularnost. Kakvo je bilo stanje stvari sa tvog gledista? Reci i malo o svirkama u to vreme: koliko je sve bilo dobro organizovano? Jesi li bio zadovoljan zvukom?

PILOTI su zaista imali veliku popularnost…čak smo dobijali i poprilične količine pisama od fanova iz cele SFRJ, sačekivale nas klinke ispred zgrade gde smo vežbali, vrištale i bežale..publika je nekako uvek bila deo nas i uz nas..na velikom koncertu u LEDENOJ DVORANI u Zagrebu (20 hiljada duša) prvu pesmu nismo mogli da sastavimo od treme ali je publika bila nešto što se može nazvati čudom…bez nas su sami otpevali pesmu dok se mi nismo opustili i dobrano otprašili naš deo nastupa…u to vreme svi nastupi su bili poprilično dobro organizovani jher su svi bili zagrizli za taj novi pravac pa su davali maksimum…na beogradskim svirkama sam uglavnom ja vodio računa o zvuku jer sam paralelno sa PILOTIMA radio i kao tonac…čak imam i snimak živog nastupa na Kalimegdanu ali Kiki nikada nije dao sglasnost da se to objavi…

Kakvo je tvoje iskustvo u studiju sa Pilotima, kako sa Krletom na prvom albumu, tako i sa Sasom Habicem na “Dvadeset godina? U intervjuu sa Kikijem i Androm nakon drugog albuma sam citao da su se mnogo zalili na Habica.

Prvi album smo snimili u dahu, po principu 1,2,3 idemo…Krle je znao šta hoće od zvuka kao i naše mogućnosti, a i vrhunski snimatelj Boban Petrović je napravio čudo na osmokanalnom snimaču…jedino što niko nije vodio računa o aranžmanima tokom usnimavanja tako da je ostala zanimljiva greška na “Ne veruj u idole” gde nedostaje 4 takta koju smo kao bend propustili u toku svirke…Drugi album…ehhhh…prvo, samo nastajanje albuma pratilo je mnogo medjusobnih konflikata unutar grupe…Kiki je u to vreme imao devojku koju smo zvali Yoko Ono jer mu je komandovala i on više nije bio odlučni vodja benda već poslušnik koji sprovodi želje svoje drage…ako joj se ne svidja pesma nema je, ako joj se ne svidja član grupe napolje…medjutim, ugovor sa PGP je bio obavezujući i sa rokom kada je trebalo završiti…interesantno je das am ja dve nedelje pre ulaska u studio imao saobračajku u kojoj sam polomio desnu ruku pa su momci hteli da me zamene sa Dragoljubom Djurićićem…medjutim, moj inat je bio jači, pa sam zalepio palicu oko desne ruke i za 10 sati završio moj deo snimanja, što se na ploči može i čuti… Habić se na snimanju osnovne matrice nije ni pojavio pa se posle ispostavilo da je Andra previše lupao po magnetima basa što je rezultiralo bukvalnim ukidanjem basa na ploči i specifičnim zvukom pršteće gitare i bubnjeva…muštrao je Kikija da izvodi neke pevačke deonice i dodaje nepotrebne gitare što je sve posle izbačeno…na žalost, drugi album je u startu bio osudjen na propast…

Licno, tvoje sviranje bubnjeva u Pilotima mi je oduvek otskakalo jedno petsto miliona puta od svirke ostalih ljudi u bendu. U gorepomenutom intervjuu, kada vise nisi bio clan benda. Kiki i Andra su se zalili kako nisi hteo nikakve sugestije da prihvatis u studiju (svaka cast!) – o cemu se radilo?

Phuh…nekako ne umem baš mnogo da pričam o sebi, više to volim da dokazujem delima…šta god da radim volim da istražujem i eksperimentišem…kako sam jedini bio obrazovan muzičar, a istovremeno i multi instrumentalista to je naročito Kikiju smetalo jer je on smatrao da su bubnjari samo bubnjari i da oni neznaju ništa drugo da rade…medjutim odavno sam kod sebe razvio koncept da ukoliko se meni dopada to što radim od toga ne odstupam ni za pedalj…da je bilo drugačije to ne bih bio JA…

Kako je dolo do tvog odlaska iz benda i kako se tvoj zivot odvijao nakon toga?

Nakon aprilskog koncerta 1982 u domu kulture Stari Grad ja sam izbačen iz PILOTA sa izjavom Kikija na radiju i novinama “da je bubnjar poludeo i da su ga odvele dve čike u belom”…u suštini, konflikt je nastao na samom kraju koncerta kada sam ja zgrabio stalak sa činelom i izleteo ispred Kikija i Andre da animiram publiku…njih dvojica se nisu snašla, stali su kao ukopani, a nakon odlaska u garderobu, bez obzira na traženje publike za bis, nisu hteli da izadju te su me nazivali svakakvim pogrdnim imenima i da se takvo nešto ne radi u Beogradu…u tadašnjem “DŽuboksu” je potom pisalo “kako bubnjar PILOTA razbija učmalu šemu na radost publike i fotoreportera koji se dosadjuju podno bine”…dalji komentar nije potreban…nakon toga sam odslužio vojni rok, bio na školovanju u Engleskoj za konstruisanje i održavanje elektronskih muzičkih instrumenata i opreme…nakon povratka 1986 pridružio sam se grupi za moderan balet Smiljane Mandukić i tu zadržao kao igrač dve godine…1990 započinjem solo karijeru kompozitora, multi instrumentaliste i multi medijalnog umetnika i od toga dalje ne odstupam…

Na tvojem sajtu sam video da imas nekoliko albuma kao Antanas, te jedan album sa Bellum Gothic Orchestra projektom. Reci nam nesto vise o tome? Kako je tekao put razvoja rokenrol bubnjara do muzicara ambientalnog sentimenta?

Razvojem INDIE culture i pravca, kao i saznanjem da mogu samostalno da objavljujem, plasiram i kontrolišem sopstvene albume, a na preporuku jednog dobrog prijatelja koji porilično dobro poznaje internet, krenuo sam sa globalnim upoznavanjem auditorijuma sa mojim radovima…najveći uticaj na mene izvršio je Jean Michel Jarre, čiji sam album OXYGEN čuo 1974 , sa svojih 14 godina, i potpuno sebi odredio životni cilj…želeo sam da stvaram takvu muziku…što znači, mnogo pre svih rokenrol avantura sam bio usmeren na to čime ću se u suštini baviti “kada odrastem”…naravno, kako sam jedan od retkih koji smatra da stalno ima da se uči I usavršava, to stalno istražujem I kombinujem nove pravce I tehnike…najveća želja mi je, osim filma I pozorišta koji sam već osvojio, da napravim veliki performans nalik kanadskoj trupi CIRQUE DU SOLEIL…projekat, pre bih ga tako nazvao negoli grupa, Bellum Gothicum Orchestra je jedan moj iskorak ka istraživanju muzičke teritorije koja me izuzetno interesuje a to je progressive simphonic gothic pravac u kojem me fascinira Sarah Brightman…tim je moja radost bila veća kada sam upoznao sestre bliznakinje koje pevaju izuzetno i imaju iste poglede na tu vrstu muzike pa se eto po prvi put moglo čuti moje sviranje električne gitare kao i pevanje…zanimljivo je da je izuzetno veliki broj fanova ovog benda iz Norveške, Italije i Amerike…čak dolazi novinar iz Kanade na leto da napravi priču o nama jer im je potpuno neobično da neko sa takvom muzikom uopšte egzistira na ovim prostorima….

Na koje teskoce nailazis u bavljenu sadasnjim muzickim projektima? Koliko vidim, albumi se prodaju sirom sveta. Kako je stanje kod nas za bavljenje takvom muzikom?

Ehhh…za mene kažu da sam poslednji Don Kihot u borbi protiv vetrenjača…problemi su ogromni, deluju skoro nerešivo…mediji su potpuno uništili bilo kakvu pomisao na kulturu i muziku drugačiju od onih za šatore i široke narodne mase…izuzetno je teško organizovati koncert ili manju svirku ukoliko nisi dovoljno bogat da platiš prostor ili si član neke od silnih političkih stranaka…iz tog razloga sam se u potpunosti okrenuo stvaranju muzike za pozorište i film, ali je i tu veliki problem nabaviti sredstva pa se ljudi snalaze na različite načine…najveći, i nepremostivi problem, je kratkotrajna zainteresovanost ljudi za bilo šta, tako da kada postavim neku novu pesmu ili video to traje nepunih desetak dana, a nakon toga se već osećaju zasićeni i traže novo…u tom pogledu se više ne isplati ni raditi cele albume jer niko nema vremena da ih sluša, što je, moram priznati, prilično poražavajuće…ali, ja sam u svojoj biti veliki i nepopravljivi OPTIMISTA te verujem da će se desiti nekakav kulturološki preokret i sve ponovo doći na svoje mesto…

Linkovi:

www.antanasmusic.com
http://www.youtube.com/user/antanasmusic
http://www.jamendo.com/en/artist/340942/antanas
www.bellumgothicumorchestra.com
http://www.youtube.com/user/bgoband
http://www.jamendo.com/en/artist/370275/bellum-gothicum-orchestra

Konacno!!!!!!!!!! 6 Jan 2013 5:59 AM (12 years ago)

Ovaj snimak sam video u nekoj emisija na TVu 1998, i otada ga trazim. Neki lik je okacio na youtube, Disciplina Kicme, tj. KOja, Kele, Kuzma i ne znam ko jos kao cetvrti clan, Kugla Glumiste performanse u Beogradu, da li je ovaj prvi narator Zlatko Buric???

Piloti - Pilot LP + Dvadeset Godina LP 6 Jan 2013 5:50 AM (12 years ago)

Bilo je, ali evo opet, novi rip, superiorniji od proslog.

Preslusavao sam oba albuma skorije u kolima i ukapirao da je "Dvadeset godina" malo remek-delo i mozda bolji od prvenca, koji je inace fenomenalan.

Vec sam pre pisao o tome ovde, a sada samo da kazem da je debi album i dalje jedan od najboljih beogradskih LP-ja iz perioda novog talasa. Nazalost, malo je tu previse uticaja ska muzike, valjda se to tako tada smatralo da treba da bude, ali i te nazovi ska pesmice su zakon! Tekstualno, ceo album je izuzetno dobar i zreo, iako na momente nije moguce provaliti sta Kiki peva.

Drugi album je neslavno propao kada se pojavio, valjda je i taj novi talas prekratko trajao. Ipaka, sada sa ove distance meni licno je taj album jos bolji od "Piloti". Produkcija Sase Habica (kome je to, koliko znam, prvi veci projekat) je odlicna, gitare praste, sve je glasnije nego na prvom albumu, dok su tekstovi jos i bolji nego na prvom albumu. Cak dve balade (po jedna na kraju svake strane ploce), obe zaista odlicne. Jebeni mod biser jugo rock muzike!

Sad, znamo da ovo jos uvek nije reizdato. Bane Lokner mi je 2008 rekao da Kikija boli dupe da remasteruje to. Sta da se radi, covek je zauzet radeci muziku sa politickim bilmezima...

P.S. Slusao sam oba albuma u kolima besomucno ovih dana i jos su mi bolji nego pre! Ne kapiram zasto nije bilo vise ovakvih albuma u SFRJ novotalasnom periodu. Stidljiva Ljubicica je bila blizu, ali malo previse teen, dok su Patrola i Parlament bili polovicno dobri.

ova ploca nista ne valja - ima rupu u sredini! View RSS